14. фебруара обиљежава се годишњица како су 1993. године снаге тзв. АРБиХ убиле 24 цивила српске националности у чаjничким селима Поникве и Шапићи. Напад jе изведен с леђа, с териториjе Црне Горе. Међу уб,иjенима jе био и 14 година стар Жељко Машић. Рањена jе и заробљена седмогодишња Ивана Машић коjа jе са маjком одведена у логор у Горажде. „Мама jе међу злочинцима препознала комшиjе Бунгуре, Муслимане из Буковице“ рекла jе Ивана Машић. Жртве и породице жртава безуспjешно покушаваjу, своjим свjедочењима, да пробуде правосудне институциjе у БиХ и Црноj Гори. Годинама jе истрагу о овом злочину водило Окружно тужилаштво у Требињу.У зору 14. фебруара 1993. године, с териториjе Црне Горе из правца села Буковица припадници тзв. Армиjе БиХ напали су незаштићена села Трпиње и Шапићи у општини Чаjниче. С леђа, одакле су Срби, мjештани чаjничких села наjмање очекивали. Муслимански воjници претходно су прошли кроз слабо повезане положаjе Воjске РС и прешли на териториjу Црне Горе, гдjе су их дочекали муслимани из Буковице. Многи од њих и сами су тог дана обукли су униформу тзв Армиjе БиХ. Исказ заробљених воjника тзв. Армиjе БиХ потврђуjе помоћ и учешће муслимана из Буковице, Црне Горе у нападу на Чаjниче. И транскрипти разговора, коjе jе у књизи“ Државна таjна“ обjавио Семир Халиловић, син ратног команданта тзв. Армиjе БиХ, Сефера Халиловића, jасно доказуjу да су у пок,ољу српског цивилног становништва у чаjничким селима, учествовали црногорски држављани муслиманске националности из Пљеваља. У документима коjе jе обjавио Халиловић, прецизно jе наведена наредба како треба извести напад у Чаjничу, преко Црне Горе, ко су били сарадници из пљеваљске Буковице и како jе уз њихову помоћ избjегнут сусрет са граничарима Воjске Југославиjе. И, поред свих доказа, правда jош ниjе задовољена, злочинци чиjа су имена позната и даље су слободни шетаjу. За ратни злочин над српским цивилима у Чаjничу осумњичено jе петнаест особа међу коjима су и Бошњаци из Буковице.